Istorija britve za brijanje
a

Pretpostavlja se da je potreba za brijanjem stara kao i prva civilizacija. Postoje razna arheološka istraživanja koja potvrđuju prve alate za brijanje. To su oštri predmeti izrađeni od oklopa školjki, zuba raznih životinja ili od kremena još iz doba 3000 god.p.n.e.
Sa napretkom civilizacije menjali su se tehnologija i materijali izrade britve. Želja ljudi za ulepšavanjem dovela je do brzog razvoja i potrebe za proizvodnjom. Njen prvobitni zgled je bio jednodnelni, nalik nožu, kasnije je dobila dršku koja ujedno služi i kao zaštita za sečivo.
1680. U Šefildu u Engleskoj napravljen je prvi zglobni brijač odnosno britva od visokokvalitetnog čelika. Treba napomenuti da su britve prvenstveno pravljene za ličnu upotrebu. Kasnije su masovno korišćene i u berbernicama širom sveta. Njihova prodaja je rasla, sve do kraja 20.veka kad je predstavljena prva ručna mašinica za brijanje sa zamenjivim žiletom. Udeo u prodaji preuzeli su takođe i električni brijači.
Britva za brijanje se, kao najisplativiji i dugotrajan alat, ponovo vraća u upotrebu početkom 2000.god. usled prezasićenosti tržišta plastičnim jednokratnim, nerentabilnim i nefunkcionalnim proizvodima moderne industrije.
Uz pravilno održavanje, britva za brijanje može trajati i generacijama. Potrebno je samo nekoliko puta naoštriti, i redovno, pre svake upotrebe, oštricu stropovati tj. poravnati po kožnom kaišu. Posle svake upotrebe britvu treba oprati i dobro osušiti.